Sigurno je da smo se svi, koji smo bilo kad i bilo gde nešto radili, susreli sa stresom na poslu. Kako nastaje stres na poslu?

Evo kratkog vodiča za upravljanje stresom.

Projekat koji mora biti odmah završen, stiže bez najave… Rešavate zadatke i brišete mailove, ali za svakim izbrisanim stižu tri nova… Telefon zvoni, sastanci su zakazani, kolega prebacuje loptu na bezbedno – u dvorište celog tima… Ne razumemo se ili se ne slažemo baš najbolje sa kolegama… Nadređeni imaju prevelika očekivanja i nerealno posmatraju obim posla…

Kako vaše telo reaguje na stres?

Zamislite na trenutak da vam je menadžer poslao email o nedovršenom zadatku. Vaše telo i um odmah deluju, aktivirajući fizičku reakciju koja se zove “odgovor na borbu”, odnosno bekstvo. Srce vam kuca brže, dah se ubrzava, a mišići su vam napeti. Istovremeno, postajete obuzeti mišlju da ćete dobiti otkaz, ostati bez poverenja, bonusa, prilike za napredak, ukoliko ne završite zadatak. Vođeni lošim mislima i strepnjama, radite do kasno u noć kako biste dovršili zadatak.

Tokom naše evolutivne istorije ljudi su razvili odgovor tela i uma na rizične situacije, kako bi se zaštitili od opasnosti koje su vrebale sa svih strana. Na primer – brži otkucaji srca i napetost mišića bi nam pomogli da pobegnemo od predatora. U savremenom dobu, strah i dalje ima važnu funkciju. Na kraju krajeva, ova evolucijom stečena sposobnost (odgovor na stres) će nam dati dovoljno energije da završimo zadatak do kraja i izbegnemo sve zamišljene ili realne pretnje.

Rekli biste – pa stres i nije tako loša stvar? Nije, ako se sa ovakvim iskustvima susrećemo tek ponekad. Ukoliko je to deo naše svakodnevice, onda može ostaviti ozbiljne posledice po naše zdravlje i kvalitet života uopšte.

Hronični stres na poslu može dovesti do psihološkog sindroma poznatog kao “izgaranje”. Znakovi upozorenja da ste “pregoreli” su iscrpljenost koju ne možete da pobedite, cinizam i neefikasnost. Najveće šanse da dobiju ovaj sindorm su oni koji imaju previše posla, a vrlo malo nezavisnosti, neadekvatno plaćeni, oni koji rade u problematičnom timu loših međuljudskih odnosa, nepravednost i nepoštovanje od strane nadređenog i oni koji osećaju neusklađenost između osećaja vrednosti na poslu i u privatnom životu.

Kako stres utiče na kvalitet života?

Dugotrajno izlaganje stresnim situacijama na radnom mestu može uticati na mentalno zdravlje. Mnoga istraživanja su dovela u direktnu vezu sindrom “izgaranja” sa anksioznošću i depresijom.

Visok nivo stresa na poslu i van njega može uticati i na fizičko zdravlje. Ponavljano aktiviranje telesnog i mentalnog odgovora na stres može nas učiniti podložnijim raznim bolestima.

Na primer, često i ponavljano lučenje hormona stresa (kortizola) remeti imuni sistem i povećava verovatnoću za razvoj autoimunih poremećaja, kardiovaskularnih bolesti, Alchajmerove bolesti.

Hroničan stres utiče i na promenu dinamike naše svakodnevice, jer ima negativan uticaj na kvalitetan san, zdravu ishranu i redovno vežbanje.

Kako stres zaposlenih utiče na kompaniju?

Stres na poslu ima nepovoljne uticaje i na sama preduzeća, odnosno organizacije. Izgaranje smanjuje produktivnost posla i dovodi do sukoba među kolegama, uzrokujući širenje stresa na radnom mestu.

Ne tako retko upravo stres može biti jedan od ključnih uzroka fluktuacije, odnosno odlaska sa radnog mesta.

Kako se izboriti – upravljenje stresom

Postoje dokazane i vrlo uspešne tehnike za upravljanje stresom i anksioznošću na poslu. Nekoliko veština iz oblasti kognitivno-bihevioralne terapije mogu značajno pomoći u borbi sa stresom.

Strategije opuštanja:

Opuštanje pomaže u suzbijanju fizioloških efekata reakcije na stres. Na primer, progresivno opuštanje mišića pomaže u smanjenju napetosti mišića koje je povezano sa osećajem anksioznosti.

Potrebno je da se smestite udobno u stolicu i da zatvorite oči. Fokusirajte se na sve najveće mišićne grupe, polazeči od nogu ka gore. Kontrakujte mišić po mišić, držeći ga u napetosti oko 10-ak sekundi. Zatim opustite mišić 20 sekundi. Činite ovo kad god osećate preveliku napetost. Vreme za izvođenje ovih vežbi je individualno – dok se ne smirite.

Rešavanje problema:

Ovo je aktivna strategija koja podrazumeva učenje veština i koraka neophodnih za prevazilaženje prepreka i poslovnih izazova. Ovi koraci uključuju definisanje problema, razmišljanje o potencijalnim rešenjima, razvoj akcionog plana i testiranje izabranog rešenja.

Koncentracija/pažljivost:

Ovo je sposobnost da se pažnja usmeri na sadašnji trenutak ali sa velikom dozom radoznalosti, otvorenosti i prihvatanja činjenica. Stres se povećava kada provodimo vreme žaleći se na situacije i izbore iz prošlosti ili kada brinemo o budućnosti i suviše smo samokritični. Pažljivost odnosno fokus na trenutno, može nam pomoći da “istreniramo” mozak da prekine sa takvim lošim navikama.

Ova veština se može vežbati kroz formalnu praksu (vođene meditacije) i neformalne vežbe (mentalna šetnja). Terapije zasnovane na pažnji i fokusu na trenutak su efikasne za smanjenje simptoma depresije i anksioznosti.

Preispitivanje negativnih misli:

Hronični stres i briga mogu razviti mentalni “filter” u kom se automatski interpretiraju situacije posmatrane iz ugla negativnosti. Ljudi mogu vrlo lako da upadnu u ovu zamku, sa vrlo malo povoda ili potpuno neopravdano (“moj šef misli da nisam sposoban/na” ili “biću očajan/na ako ne dobijem unapređenje”).

Da biste ponovo ocenili ovakve misli, potrebno je da ih tretirate kao hipoteze, umesto kao činjenice, te da razmotrite i druge mogućnosti. Redovno vežbanje ove veštine može pomoći u smanjenju negativne emocije kao odgovoru na stres.

Ako vam ovi saveti zvuče suviše komplikovano, nemojte mnogo brinuti –  to su veštine, a kao i sve ostale veštine neophodno je da vam neko pokaže pravilno “korišćenje”, a da ih vi zatim više puta ponovite da bi ušle u naviku.  Naša istraživanja i dosadašnje iskustvo pokazali su da psihologija i joga imaju mnogo korisnih tehnika koje pomažu u borbi protiv stresa, a zamislite tek kakav je efekat kada deluju zajedno.

Iz tog razloga smo mi osmislili Yoga challenge.

Povratak na posao nakon opuštajućeg odmora, ispunjenog uživanjem i prazničnom euforijom može biti prilično težak. Evo nekoliko saveta koji povratak obavezama mogu učiniti manje stresnim.

1. Planirajte povratak

Ukoliko ste tokom praznika otputovali negde, onda se potrudite da se kući vratite bar dva dana pre početka posla. Ovo bi trebalo da ublaži preveliku razliku u raspoloženju, izbeći ćete „punu glavu“ utisaka i moći ćete sa više koncentracije da pristupite nagomilanim obavezama.

2. Dozvolite sebi „prelazni“ period

Ako je moguće, nemojte zakazivati sastanke tokom prvih dana na poslu. Na ovaj način “stvorićete”  dovoljno vremena da se adaptirate na “working mode”, da privedete kraju obaveze koje su čekale tokom praznika i da se pripremite za sastanke.

3. Organizujte obaveze

Već prvog dana povratka na posao, bilo bi dobro da napravite listu zadataka i prioriteta. Za većinu je ovo period kada ne uspevaju da se fokusiraju i “ne znaju gde će i šta će pre”. Organizovanje zadataka i prioriteta je odličan način da obezbedite bar minimum efektivnosti.

4. Održavajte euforiju i dalje

Ne želimo da posao doživaljavamo kao „nužno zlo“. Da biste imali pozitivne misli o povratku na posao, važno je da shvatite da se uživanje ne prekida. Pauze u toku radnog vremena iskoristitie da posetite obližnji park, da kupite neki od novogodišnjih specijaliteta sa ukrašenih ulica ili da prosto popijete kafu u nekom kafiću koji još uvek neguje prazničnu euforiju.

5. Slušajte muziku

Muzika može pomoći u borbi protiv tromosti, koja je često senka prazničnih odmora. Izaberite muziku koja će vas sprečiti da zaspite za radnim stolom, ali koja će vam, takođe, pomoći da se koncentrišete.

6. Ne razmišljajte mnogo, samo „progutajte“

Baš kao što je to slučaj i sa teretanom – ne razmišljaj, već samo uradi! Slično je i sa prvim danom na poslu posle praznika – ne razmišljaj mnogo i samo idi. Vratićete se u rutinu, brže nego što mislite.

7. Razgovor sa kolegama

Osim ako niste baš jako introvertni, razgovarajte sa kolegama. Velika je šansa da se osećaju baš isto kao i vi. Biće lakše i lepše. Zajedno. Ako baš i niste oduševljeni ovom idejom (što je ok), zavucite se iza svog monitora i ne gledajte nikoga u oči… To će ih sprečiti da vam se obrate. Bar prvog dana povratka.

8. Pozitivan stav

Usredsredite se na pozitivno i izbegavajte sve negativnosti. Koliko je moguće.

9. Kada je sledeći predah?

Ovo može biti relaksirajuća i za rad motivišuća tehnika!

Podelite godinu na razdoblja – od i do praznika, odmora… Pogledajte kada „pada“ sledeći odmor ili praznik i shvatićete da ni to nije baš tako daleko. Bićete dodatno motivisani da započnete i završite sve zadatke i projekte u tom „određenom“ periodu.

10. Postavite ciljeve

Motivacija je jako važna. Pokušajte da postavite realne ciljeve  (dnevne, nedeljne, mesečne…) i vaša efikasnost i koncentracija će biti mnogo bolji.

Kako je protekao vaš prvi radni dan nakon praznika? Pišite nam u komentarima.

Ovo su neki od razloga zbog kog smo osmilil jedinstvene programe čiji su ciljevi prevencija i smanjenje fluktuacije zapolsenih, razvijanje poslovno – socijalnih veština i jačanje timova unutar kompanija. 

 

Ma koliko izgledalo kao fraza, poslovicu “Bolje sprečiti, nego lečiti.”, u slučaju fluktuacije, treba shvatiti vrlo ozbiljno.
Velika fluktuacija je složena pojava, na koju utiču brojni faktori. Stoga, ne treba biti slepi posmatrač i voditi se onim “svi su zamenljivi”, jer se fluktuacija ponaša ubrzanim i pojačavajućim tempom. Logika implicira da se ovim „problemom“ treba pozabaviti pre nego što se dogodi.

Fluktuacija – Uticaji

Stručna literatura mnogih istraživača kao i praksa ukazuju da je jedan od najboljih i najuže povezanih konstrukata same fluktuacije, zapravo namera za napuštanje organizacije. Stoga je značajno baviti se pojmom namere za napuštanje, jer njenim otkrićem “dobijamo” šansu za sprečavanjem fluktuacije.
Kako bi se ovaj konstrukt bliže odredio potrebno je napraviti distinkciju između njega i bliskog konstrukta napuštanja organizacije. Naime, dok namera napuštanja organizacije predstavlja određenu vrstu stava zaposlenog prema radu u određenoj organizaciji, samo napuštanje organizacije predstavlja zapravo bihejvioralnu realizaciju te namere. Dakle, napuštanje organizacije predstavlja prestanak radnog odnosa jedne osobe u datoj organizaciji.

Šta je to namera napuštanja?

Namera napuštanja organizacije se najčešće definiše kao namerna i svesna spremnost da se napusti organizacija u kojoj osoba radi. Ova namera se obično utvrđuje u odnosu na definisani vremenski interval i osim misli o davanju otkaza, uključuje i spremnost na traženje novog radnog mesta. Namera za napuštanje se može izmeriti putem različitih upitnika, koje su standardizovane za našu kulturu. Oni jesu dobar pokazatelj same namere za napuštanje, a samim tim i potencijalne fluktuacije.

Prevencija fluktuacije – Izbeći nameru napuštanja

Pojedini istraživači smatraju da zaposleni traže ravnotežu između ulaganja i dobiti. Pod ulaganjem se podrazumeva trud, znanje i veštine koje zaposleni imaju, dok se pod dobiti smatraju naknada i priznanje koju zaposleni dobijaju od organizacije. Grenberg naveo je da oni zaposleni koji smatraju da su nagrađeni manje od onoga što zaslužuju pokazuju ponašanja kao što su povećano odsustvovanje, kašnjenje na posao, smanjenu produktivnost i napuštaju svoje organizacije.

Zbog svega navedenog, svakako bi se valjalo voditi parolom “Bolje sprečiti, nego lečiti”. Prevencija fluktuacije bi u ovom smislu bila posmatranje ponašanja zaposlenih i stavova o samom radnom mestu u pravcu ispitivanja pre svega namere za napuštanje organizacije, a onda i ponašanja kakva su odsustvovanje sa posla, kašnjenje, smanjena motovacija i produktivnost.

Ovaj tekst sadrži tvrdnje i definicije sledećih autora:
Popov, 2009; Adams, 1963; Greenberg, 1987; Milkovich and Newman; 2008 Greenberg (1990).

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Može vas zanimati: Fluktuacija