fbpx

Blog

HomeFluktuacijaUpravljanje stresom – posledice stresa i kako se izboriti sa njim

Upravljanje stresom – posledice stresa i kako se izboriti sa njim

Sigurno je da smo se svi, koji smo bilo kad i bilo gde nešto radili, susreli sa stresom na poslu. Kako nastaje stres na poslu?

Evo kratkog vodiča za upravljanje stresom.

Projekat koji mora biti odmah završen, stiže bez najave… Rešavate zadatke i brišete mailove, ali za svakim izbrisanim stižu tri nova… Telefon zvoni, sastanci su zakazani, kolega prebacuje loptu na bezbedno – u dvorište celog tima… Ne razumemo se ili se ne slažemo baš najbolje sa kolegama… Nadređeni imaju prevelika očekivanja i nerealno posmatraju obim posla…

Kako vaše telo reaguje na stres?

Zamislite na trenutak da vam je menadžer poslao email o nedovršenom zadatku. Vaše telo i um odmah deluju, aktivirajući fizičku reakciju koja se zove “odgovor na borbu”, odnosno bekstvo. Srce vam kuca brže, dah se ubrzava, a mišići su vam napeti. Istovremeno, postajete obuzeti mišlju da ćete dobiti otkaz, ostati bez poverenja, bonusa, prilike za napredak, ukoliko ne završite zadatak. Vođeni lošim mislima i strepnjama, radite do kasno u noć kako biste dovršili zadatak.

Tokom naše evolutivne istorije ljudi su razvili odgovor tela i uma na rizične situacije, kako bi se zaštitili od opasnosti koje su vrebale sa svih strana. Na primer – brži otkucaji srca i napetost mišića bi nam pomogli da pobegnemo od predatora. U savremenom dobu, strah i dalje ima važnu funkciju. Na kraju krajeva, ova evolucijom stečena sposobnost (odgovor na stres) će nam dati dovoljno energije da završimo zadatak do kraja i izbegnemo sve zamišljene ili realne pretnje.

Rekli biste – pa stres i nije tako loša stvar? Nije, ako se sa ovakvim iskustvima susrećemo tek ponekad. Ukoliko je to deo naše svakodnevice, onda može ostaviti ozbiljne posledice po naše zdravlje i kvalitet života uopšte.

Hronični stres na poslu može dovesti do psihološkog sindroma poznatog kao “izgaranje”. Znakovi upozorenja da ste “pregoreli” su iscrpljenost koju ne možete da pobedite, cinizam i neefikasnost. Najveće šanse da dobiju ovaj sindorm su oni koji imaju previše posla, a vrlo malo nezavisnosti, neadekvatno plaćeni, oni koji rade u problematičnom timu loših međuljudskih odnosa, nepravednost i nepoštovanje od strane nadređenog i oni koji osećaju neusklađenost između osećaja vrednosti na poslu i u privatnom životu.

Kako stres utiče na kvalitet života?

Dugotrajno izlaganje stresnim situacijama na radnom mestu može uticati na mentalno zdravlje. Mnoga istraživanja su dovela u direktnu vezu sindrom “izgaranja” sa anksioznošću i depresijom.

Visok nivo stresa na poslu i van njega može uticati i na fizičko zdravlje. Ponavljano aktiviranje telesnog i mentalnog odgovora na stres može nas učiniti podložnijim raznim bolestima.

Na primer, često i ponavljano lučenje hormona stresa (kortizola) remeti imuni sistem i povećava verovatnoću za razvoj autoimunih poremećaja, kardiovaskularnih bolesti, Alchajmerove bolesti.

Hroničan stres utiče i na promenu dinamike naše svakodnevice, jer ima negativan uticaj na kvalitetan san, zdravu ishranu i redovno vežbanje.

Kako stres zaposlenih utiče na kompaniju?

Stres na poslu ima nepovoljne uticaje i na sama preduzeća, odnosno organizacije. Izgaranje smanjuje produktivnost posla i dovodi do sukoba među kolegama, uzrokujući širenje stresa na radnom mestu.

Ne tako retko upravo stres može biti jedan od ključnih uzroka fluktuacije, odnosno odlaska sa radnog mesta.

Kako se izboriti – upravljenje stresom

Postoje dokazane i vrlo uspešne tehnike za upravljanje stresom i anksioznošću na poslu. Nekoliko veština iz oblasti kognitivno-bihevioralne terapije mogu značajno pomoći u borbi sa stresom.

Strategije opuštanja:

Opuštanje pomaže u suzbijanju fizioloških efekata reakcije na stres. Na primer, progresivno opuštanje mišića pomaže u smanjenju napetosti mišića koje je povezano sa osećajem anksioznosti.

Potrebno je da se smestite udobno u stolicu i da zatvorite oči. Fokusirajte se na sve najveće mišićne grupe, polazeči od nogu ka gore. Kontrakujte mišić po mišić, držeći ga u napetosti oko 10-ak sekundi. Zatim opustite mišić 20 sekundi. Činite ovo kad god osećate preveliku napetost. Vreme za izvođenje ovih vežbi je individualno – dok se ne smirite.

Rešavanje problema:

Ovo je aktivna strategija koja podrazumeva učenje veština i koraka neophodnih za prevazilaženje prepreka i poslovnih izazova. Ovi koraci uključuju definisanje problema, razmišljanje o potencijalnim rešenjima, razvoj akcionog plana i testiranje izabranog rešenja.

Koncentracija/pažljivost:

Ovo je sposobnost da se pažnja usmeri na sadašnji trenutak ali sa velikom dozom radoznalosti, otvorenosti i prihvatanja činjenica. Stres se povećava kada provodimo vreme žaleći se na situacije i izbore iz prošlosti ili kada brinemo o budućnosti i suviše smo samokritični. Pažljivost odnosno fokus na trenutno, može nam pomoći da “istreniramo” mozak da prekine sa takvim lošim navikama.

Ova veština se može vežbati kroz formalnu praksu (vođene meditacije) i neformalne vežbe (mentalna šetnja). Terapije zasnovane na pažnji i fokusu na trenutak su efikasne za smanjenje simptoma depresije i anksioznosti.

Preispitivanje negativnih misli:

Hronični stres i briga mogu razviti mentalni “filter” u kom se automatski interpretiraju situacije posmatrane iz ugla negativnosti. Ljudi mogu vrlo lako da upadnu u ovu zamku, sa vrlo malo povoda ili potpuno neopravdano (“moj šef misli da nisam sposoban/na” ili “biću očajan/na ako ne dobijem unapređenje”).

Da biste ponovo ocenili ovakve misli, potrebno je da ih tretirate kao hipoteze, umesto kao činjenice, te da razmotrite i druge mogućnosti. Redovno vežbanje ove veštine može pomoći u smanjenju negativne emocije kao odgovoru na stres.

Ako vam ovi saveti zvuče suviše komplikovano, nemojte mnogo brinuti –  to su veštine, a kao i sve ostale veštine neophodno je da vam neko pokaže pravilno “korišćenje”, a da ih vi zatim više puta ponovite da bi ušle u naviku.  Naša istraživanja i dosadašnje iskustvo pokazali su da psihologija i joga imaju mnogo korisnih tehnika koje pomažu u borbi protiv stresa, a zamislite tek kakav je efekat kada deluju zajedno.

Iz tog razloga smo mi osmislili Yoga challenge.